Бранко Краљ је правник, интелигентан, марљив и тачан. Али га његов приватни живот доводи у ситуације које не може да реши ни интелигенцијом, ни марљивошћу. Његова жена је правница. Имају малог сина који због болести мора да живи на мору код жениних родитеља. Жена једном недељно путује да би видела сина а он због обавеза путује ретко и све више се удаљава од породице. Све више се везује за своју дугогодишњу љубавницу која му пружа мир и нежност. [3] Једном приликом Краљ и Вишња путују полупразним возом, а Краљ одлази у удаљени купе на партију шаха. То искористе тројица мушкараца из пратећег особља воза те силују Вишњу која је остала сама у купеу

Протагонист, кога тумачи Иво Грегуревић, је младић из Далматинске загоре који одлучује своја егзистенцијална питања решити тако што оде у Западну Немачку радити као гастарбајтер. Радња приказује како је тамошња стварност далеко од онога како је протагонист замишља, односно како је присиљен радити послове на рубу закона и сиромаштва.

Лика, 1918, крај Првог светског рата. На планинском превоју забачене голети налази се жандармеријска станица, на самом рубу подручја које надзиру разбојници предвођени Тодором Страшним. Преломно је време, не зна се што ће бити сутра, хоће ли Аустро-Угарска, чију власт представљају жандари, опстати, па шеф станице Цокула успоставља колегијалне односе с разбојницима, што опет не значи да се не би радо докопао Тодора

Место радње је савремени Загреб. Двојица најбољих пријатеља након завршена факултета започињу с криминалним бизнисом. Својим новим, знатно продорнијим начином деловања ускоро се наметну криминалцима старог кова. Сукоб је неизбежан, но долази до размимоилажења и између двојице младића - онај хуманији и трезвенији више не може пратити ритам оног другог, бескрупулозног

Прича о четворо људи који живе у истој згради и зазиру једни од других јер се разликују по имовинском статусу, сексуалним навикама, националности и вери. И вероватно никада не би међусобно прозборили да их несрећа на то не натера и учини да зависе једни од других. Мучно и болно, они полако почињу да се отварају и међусобно препознају као људи.

Два шверцера и џепарош беже заједно из затвора и одлучују да напусте земљу, и оду у Хамбург. Свако од њих има своје нерашчишћене рачуне које хоће да среде пре одласка. Зато се привремено растају и уговарају састанак на станици у Загребу. У уговорено време само један од њих се појављује на загребачкој станици пред сам одлазак воза за Хамбург. Међутим, из новина сазнаје да су друга двојица ухваћена и воз одлази без њега а он доноси нови план.

Три младића - Хрват, Италијан и Јеврејин су најбољи пријатељи у предратном Дубровнику. Када њихову земљу окупирају нацисти и њихови сарадници, идилични град постаје мјесто терора и језивих покоља. Пријатељи сада морају да се сврстају у различите стране у свеопштем сукобу.

Бивши рок-пјевач Иван у Домовинском рату је изгубио обје ноге. Осуђен на живот у колицима, ратни војни инвалид у кризи идентитета суочава се с пропалим браком и тешком, неизвјесном будућношћу. Иванов отац Изидор, као некадашњи политички затвореник, кандидат је на парламентарним изборима. Изидор је увјерен у побједу, али његову кампању изненада поремети долазак српског избјеглице Симе који га је у бившем режиму и ухитио. Симо уцјењује Изидора тајном из прошлости.

На задњи спрат загребачког небодера доселила се лепотица Маја, испод ње станује шармантни 40-годишњак Мирко, узоран супруг и отац двоје деце, службеник у предузећу Дискотон. Маја има певачких амбиција па покушава да их реализује уз Миркову помоћ, на што он, свакако, пристаје желећи да освоји комшиницу. Подршку у тој пустоловини пружа му пријатељ Стипе, женскарош. Бизаран сплет околности спречава Мирка у остваривању његових намера.

Уочи почетка Другог светског рата млади загребачки новинар Мелкиор Тресић љубавник је удане Енке, расне страствене женке, но он жуди за монденком Вивијаном која је многим мушкарцима сломила срце. Мелкиорови најчешћи дружбеници су искусни новинарски вук Маестро и шармантни ноторни алкохоличар Уго. Како би избјегао регрутацију, Мелкиор све мање једе да би имао мању тежину од потребне, но ипак заврши у униформи...[