Година је 1995. Мали инжењерски вод дочекао је Дејтонски мир у планинама, недалеко од рушевина у борби уништене локалне фабрике. Сваки од њих носи са собом мрачна сећања на протекле године и сваки покушава да се са њима носи на сопствени начин. У таквој атмосфери, вод у рушевинама фабрике налази зазидани подрум - и у њему човека који мирно седи за столом, поред пепељаре пуне опушака, као да их је ту чекао. Отвара се „пандорина кутија“...

Мали Будо (Петар Стругар), син подгоричког хирурга, који није баш на добром гласу, стиже у Београд. Очеве пријатељско-рођачке везе и везице убациће га у ковитлац црнохуморних дешавања које ће нам на врло духовит начин дочарати први сусрет једног осамнаестогодишњака с нашом престоницом.