"Дивље семе/Дивље сенке" је југословенски црно-бели играни филм из 1967. године. Режирао га је Војислав Ракоњац, а сценарио је писао Живорад Лазић. По жанру је драма, а главни лик кога тумачи Љуба Тадић је затвореник који, фасциниран причама једног од својих са-затвореника, бежи и долази у његово село како би упознао његову лепу супругу (чији лик глуми Јелена Жигон). Радња приказује како би при томе не може затомити своју насилну природу, те почиње убијати људе.

Partizanski oficir nailazi na spaljenu kuću i pobijenu decu, i odlučuje da se osveti ubici, četniku Malivuku na isti način. Međutim uviđa, da ne može da puca zbog zločina oca u nejaku decu, i rafal ispaljuje u nebo.

Opštinsko dete je jugoslovenski film, snimljen 1953. godine u režiji Puriše Đorđeviće. Radnja se temelji na istoimenom romanu Branislava Nušića. Svi se hvale milosrđem prema detetu predatom opštini na staranje. I dok na njegov račun prave karijeru, dete ostaje samo i nezbrinuto.

У подгрмечкој области, у западној Босни, почиње устанак против немачких окупатора и усташа. Сви су обузети великим ентузијазмом и жељом за слободом и пружају подршку локалним партизанима. Млада сеоска девојка српске националности, Јагода, заљубљује се у партизанског комесара Ивана, специјалисте за минирање жељезничких пруга, који је хрватске националности.

Група рањеника, у полусрушеној кући која се налази под унакрсном ватром непријатеља, очекује најгоре, и у том ишчекивању неки од њих се присећају догађаја који су претходили овакој ситуацији.

Група рањеника, у полусрушеној кући која се налази под унакрсном ватром непријатеља, очекује најгоре, и у том ишчекивању неки од њих се присећају догађаја који су претходили овакој ситуацији.

Непосредно после рата ОЗНА убацује у заостале четничке редове свог обавештајца под надимком Доктор. Њему је задатак похватати четничке вође обмањујући их да је он веза са иностранством. Главни циљ му је ухватити живог генерала Дражу Михаиловића.

Двоје партизана, мушкарац и жена, покушавају да побегну од нациста за време Другог светског рата, у Војвођанској равници. Банатска равница 1942. године. Рат, прогони и смрт. И усред свега тога догађа се љубав двоје младих као одбрана од те катаклизме.

После развода професорка Ева Гал сву љубав посвећује кћери Тањи. Kада у Евин живот уђе мушкарац за којег се емоционално ангажира, љубоморна и себична Тања почне стварати инцидентне ситуације...

Влак без возног реда је југославенски филм из 1959. године и дебитантско остварење редатеља Вељка Булајића. Филм је добитник Велике златне арене за најбољи филм на Фестивалу играног филма у Пули, те је номиниран за Златну палму на Филмском фестивалу у Цаннесу. Поред Де Санцтисовог Цеста дуга годину дана (1957) и овај Булајићев филм се сматра најбољим остварењма тзв. "југославенског неореализма". Након другог свјетског рата у Југославији организирају се миграције сиромашног сеоског становништва далматинске загоре у богате и плодне панонске крајеве. Цијело једно село путује влаком на нову животну дестинацију. Предводи их партизански официр (Столе Аранђеловић). Филм прати путовање и животне приче људи који напуштају вјековна огњишта у потрази за бољим животом.