Гил и његова вереница долазе у Париз, где он намерава да заврши свој роман. Будући да се веома разликује од своје површне будуће супруге, Гил ужива у времену које проведе сам, у лутању париским уличицама. Једне вечери, пошто црквена звона огласе поноћ, његову пажњу привлачи весела дружина у аутомобилу из двадесетих. На њихов наговор, улази у кола и изненада пролази кроз време – затиче се у друштву Пабла Пикаса, Салвадора Далија и Ернеста Хемингвеја. Што више времена проводи са њима, али и заводљивом Адријаном, Модиљанијевом и Браковом (Жорж Брак) девојком, њему све теже пада повратак у стварност...

„Тони Ердман“ је неотесан, комични лик разбарушене косе, а заправо је алтер его Винфрида, наставника музичког који воли да збија шале и у својим шездесетим, разведен је, носи срчани монитор, вештачке зубе и живи са својим болесним псом. Али оно што је најважније, Винфрид је заљубљен у живот и верује да се у животу треба више играти. Његова јединица Инес ретко када успева да проводи време са оцем због своје пословне каријере у Букурешту којој се потпуно посветила. Изненада, Винфред одлучује да је посети глумећи њеног лајф коуча, што се потпуно коси са њеним плановима, с обзиром да ради на важном стратешком пројекту…