Александар улази у Београд, три дана пошто је град ослобођен. У два Балканска и у Првом светском рату, командовао је српском војском у многим победоносним биткама. Срби су тим победама задивили свет, а Александар, уместо радости, осећа горчину, јер је Србија тешко изгинула, сва је спаљена и разорена. Док његова војска надире даље, избија на обалу Јадрана и наставља према Марибору, уморни ратник Александар, започиње стварање државе Јужних Словена. Њеним стварањем нестаће Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора. Док се Александар бори за стварање нове државе, стиже му вест да су бољшевици у Русији побили руску царску породицу, међу њима и принцезу којом је требало да се ожени. Александар телефонира деди црногорском краљу Николи, који је 1917 године избегао у Париз. Боли га његово неразумевање за Југославију, у којој би да он буде краљ. На крају стиже радосна вест из Загреба - тамо се кличе уједињењу.

Специфичан назив Црна свадба дошао од старог влашког обреда у којем приликом смрти младог мушкарца који је годиштем стасао за женидбу, он бива сахрањен у свадбеном оделу, а испраћа га вереница или нека друга девојка одевена у венчаницу. Кроз веома изражено присуство фолклорних елемената и народних веровања из овог дела Србије, управо ће овај обред бити један од приказаних веровања са којима ће се суочавати и двојица инспектора.

Izbijanje srpskog ustanka protiv Turaka postavlja scenu za uzbudljivu priču. U ovom istorijskom kontekstu, susrećemo se sa korumpiranim lokalnim knezom koji se bori sa željom da pronađe put ka boljem životu. Sudar moći, pohlepe, neispunjenih čežnji, ljubavi i mržnje odvija se na pozadini balkanskih događaja 19. veka. Likovi, živopisno prikazani, snalaze se u borbi za slobodu od turske okupacije. Da li su oni poslednja prepreka koja može spasiti Evropu od opasnosti koja dolazi sa Istoka? Odgovor leži u ovoj duhovitoj komediji inspirisanoj stvarnim događajima, dragulju koji prevazilazi vreme i prostor.

Протагониста ове приче је Предраг Швабић (Никола Ђуричко), младић чија мајка (Мирјана Карановић) наслеђује кућу са имањем у војвођанском селу Баранда (чија је пазитељка Мира Бањац), од свог правог оца. Шваба у имању види излаз из дуга који он и Ексер (Драган Бјелогрлић) имају према шанеру и бизнисмену Душку Кртоли, познатијем као Дуле Пацов (Срђан Тодоровић). Дуле има план да Баранду осавремени, од породичне куће прави кафану и куплерај, за собом довлачи низ контроверзних бизнисмена што код неких мештана изазива отпор.

Комедија „Радио Милева” прати свакодневицу Милеве, Наталије и Соње, три генерације породице Мајсторовић које живе под истим кровом. Милева је глава куће, све зна, све уме и у све се разуме. Пензионерка која је радни век провела у улози секретарице председника Општине на шта је изузетно поносна. Самоуверена, енергична, намазана, жена која има све информације, жена за све времена, сналажљива и оштроумна. Ћерка Наталија је њен антипод. Професор српског језика и књижевности у Математичкој гимназији. Одмерена, уравнотежена, рационална, а по мишљењу њене мајке, пре свега, неуспешна жена, јер нема емотивног партнера, ради за мале паре у школи где нема ни пун фонд часова. Наталију је одмах након рођења њене ћерке, Соње, још пре 15 година, оставио муж, за кога је Милева говорила да је швалераш и луфтигуз. Пошто је са Наталијом очигледно негде погрешила, Милева је одлучна да унуку Соњу "узме под своје" како би од ње направила своју доследну наследницу, чему се Наталија свим силама противи.