Млади брачни пар се после дугог чекања управо уселио у стан. Међутим, од самог почетка се дешавају чудне ствари. Око њих се крећу необични незнанци, а ноћу неко покушава да провали у стан али у тим провалама ништа није украдено. Обузима их страх. Касније им неко у писму шаље приличну своту новца.[2] Иако та свота може да их извуче из материјалних неприлика, нерадо га троше јер не знају његово порекло. Сумњају да је новац веза за тајанственим провалама и да се од њих нешто очекује да учине али не знају шта. Млади пар доживљава необичне али страшне призоре, све док се њихова ситуација не разреши на неочекиван начин.

„Влаком према југу” је југословенски и хрватски филм први пут приказан 2. јула 1981. године. Режирао га је Петар Kреља а сценарио су написали Петар Kреља и Весна Kреља. Брачни пар Марина и Бранко привремено су се сместили са 18-месечним синчићем Томеком као подстанари у осмоспратници новозагребачког насеља Запруђа. Док је Бранко на послу, пукне главна водоводна цев и станари се нађу у невољи. Убрзо схватају да нико није задужен за њихову зграду те квар неће бити лако отклонити и живот вратити у нормалу. Но, невоља их барем међусобно зближава...

Протагонист, кога тумачи Иво Грегуревић, је младић из Далматинске загоре који одлучује своја егзистенцијална питања решити тако што оде у Западну Немачку радити као гастарбајтер. Радња приказује како је тамошња стварност далеко од онога како је протагонист замишља, односно како је присиљен радити послове на рубу закона и сиромаштва.

Група малолетних делинквената, међу којима се налази и једна девојка, изврше пљачку и са тако стеченим новцем оде на летовање.

Место радње је савремени Загреб. Двојица најбољих пријатеља након завршена факултета започињу с криминалним бизнисом. Својим новим, знатно продорнијим начином деловања ускоро се наметну криминалцима старог кова. Сукоб је неизбежан, но долази до размимоилажења и између двојице младића - онај хуманији и трезвенији више не може пратити ритам оног другог, бескрупулозног

Три сата за љубав је југославенски играни филм снимљен 1968. године у режији Фадила Хаџића. По жанру је драма, а протагонистица, чији лик тумачи Станислава Пешић, је кућна помоћница која ради за брачни пар интелектуалаца и којој једино слободно вријеме представља неђељно послијеподне. Радња приказује како упознаје привлачног младића (чији лик тумачи Драган Николић) који јој понуди секс, али га она одбије, да би убрзо након тога исту понуду добила од газде. Три сата за љубав се сматра једним од првих остварења тадашње хрватске и југославенске кинематографије које је настало под утјецајем сексуалне револуције, али и приказивало све очигледнији генерацијски јаз у тадашњем друштву, односно све већу окренутост омладине западној култури и вриједностима. У стилском смислу је представљао још један примјер снажних утјецаја француског Новог вала на Хаџићеву филмографију.

Загреб 1991. године. Новинарка Хела Мартинић (Ена Беговић) стиже из Аустралије на позив своје добре пријатељице Вере Kраљ (Алма Прица) како би писала о њеној добротворној организацији. Но већ по доласку дочека је немила вест да је Вера Kраљ погинула у саобраћајној несрећи. Изненађена Верином смрћу Хела након кратког истраживања и испитивања очевидаца почиње да открива многе сумњиве детаље везане за саобраћајну несрећу. Упркос противљењу полицијског инспектора Хела одлучи на своју руку истражити пријатељичину смрт...

Зоран је апсолвент психологије и за награду добија од оца мотор. Као још невешт возач налети на дјевојку Бибу и она том приликом сломи ногу. Како би спречио евентуалну тужбу, он је посећује у болници. Настављају се виђати, а убрзо и заволе. Биба је дете са периферије, а Зоран припада тзв. бољем друштву, па његови родитељи не прихватају девојку. Млади пар се венча и привремено живи у Бибиној кући, одакле их отрра Бибин брат, ситни криминалац. Док траже нови стан, брак се распада. Ускоро Зоран бриљира с дипломским радом у коме је писао о 'особама из социјално разорених обитељи', а Биба у болници рађа њихово дете.