У овом филму, који је рађен у копродукцији са Русијом, радња се одвија током 20. октобра 1944. године. После ослобођења Београда, остали су минирани подземни делови града које би требало да очисте припадници НОВЈ-а и Црвене армије.

Група ситних лопова и варалица лута по местима прерушена у музички састав "Балкан Експрес". Почиње окупација и једина брига ових џепароша је како сачувати главу на ветрометини првих ратних страхота. У том страшном и немилосрдном времену људи са дна израстају из својих, до тада, безначајних судбина и постају трагични хероји свог времена. Црни хумор се преплиће са узбудљивим драмским заплетом, а носталгична музика као да се бори са страхотама рата. Радња се дешава у Србији окупираној од сила Осовине. У новом окружењу, скривени под Балкан експрес бендом покушавају да се снађу и наравно гледају да профитирају.

У тек ослобођени градић у Србији долази млад учитељ, партизан. Његова ратна, партизанска "педагогија" судара се са старим методама рада у школи. Деца су, наравно, увек уз свог учитеља, искреног друга. Прича је, у ствари, дечје сећање и памћење једног времена које је оставило дубоке трагове у рањивим младим душама читавих покољења.

Слободан је узоран младић како од њега очекују његови угледни и ситуирани родитељи. Добар је студент медицине, има девојку којом ће да се ожени јер је из "праве" породице, док га једнога дана вереница, у наступу љубоморе, не удари веслом по глави ... Kао да му је то и било потребно, Слободан постаје слободан, баца се наглавачке у свет без обавеза, свет панка и рока. У том свету он проба све од секса са девојкином мајком и разним осталим девојкама које упознаје случајно до развратног живота који води ноћу. Ти светови су толико различити од онога у којем се до тада кретао. И у том свету он има успеха. То траје до тренутка кад падне са мотора који је саставни део новог живота. И то опет на главу ... Они који га негују су из света из којег је отишао. Тај га исти свет води пред олтар и све је опет по старом.

Direktor jednog preduzeća upada u neprilike kada se ispostavi da radnicima ne mogu da budu isplaćeni lični dohoci. Milijarde dinara su otišle na izgradnju fudbalskog stadiona koji je sada prazan, a banka neće da odobri nove kredite za besmislene investicije. Možda će prazan stadion ipak moći da ispuni popularna pevačica Lepa Brena, ali put do ostvarenja te ideje ispunjen je mnogim peripetijama...

Момчило Стојисављевић је одслужио војни рок и враћа се кући. Проблеми који га чекају су запослење, родитељи, стара љубав и стан. Долази му и девојка из војничких дана која је остала у другом стању. Моца ради у комбинату који производи јаја и пилиће. Импресиониран је модерном технологијом и згранут аутоматизмом и кибернетиком.

Мики Рудински је популарни диск џокеј провинцијске радио-станице, чији се начин рада не поклапа са устаљеним нормативима. За свој „хепенинг у природи“ успео је да заинтересује и „Шљиво комбинат“, највећу радну организацију у месту. На несрећу, датум одржавања његовог „хепенинга“ поклопио се са даном прославе годишњице оснивања Комбината, који није жалио труда ни новаца да то буде што свечаније. Због пропагирања своје идеје преко радија Мики долази у сукоб са руководиоцима који га суспендују, а борба за публику и извођаче води се свим средствима.

Sablazan je jugoslovenski partizanski film snimljen 1982. godineu režiji Dragovana Jovanovića po scenariju je napisao Velikimra Lukića. Protagonist, koga tumači Ljubivoje Tadić u svojoj prvoj filmskoj ulozi, je mladi partizan kome je pred kraj Drugog svetskog rata povereno čuvanje zarobljene esesovke (koju tumači Tanja Bošković). Radnja prikazuje kako se on u nju zaljubi te joj odluči pomoći u bekstvu, navukavši na sebe poteru svojih bivših drugova. Uprkos provokativne teme koja je izvrtala kanone partizanskog filma, kao i marketinške kampanje, koja je kao i većina tadašnjih jugoslovenskih filmova, sugerisala erotske sadržaje, Sablazan nije privukao veliku pažnju, a što se ponekad tumači njegovom lošom kvalitetom.

Један ходочасник, заражен непознатом болешћу, стицајем околности уђе у земљу. Премештен са места на место, умире, а зараза се шири. У тренутку кад одговорни схвате да се ради о болести која се сматрала искорењеном, већ је касно. Епидемија великих богиња (вариоле вере) почиње да хара, доводећи у искушење и појединце и друштво. Заражени су изоловани и препуштени логици страшне болести на коју су сви већ заборавили, сматрајући је далеком прошлошћу...

Ливадинка Кукурић, директорка новоосноване дискографске куће, убацује свог службеника Нарциса Зеца, прерушеног у чистачицу, у конкурентску дискографску кућу, како би се дочепала ексклузивних снимака светске естрадне звезде и на тај начин, лажним представљањем продукције, осигурала банкарске кредите за изградњу студија.

Рат раздваја двоје заљубљених. (1972) Девојка се опредељује за партизане. Ратујући, она трага за својим младићем и коначно сазнаје да припада супротној страни. У једној акцији млади партизан који је у њу заљубљен, да би је заштитио, буде рањен и умире на њеним рукама. Девојка са Космаја, разапета између две љубави, не доживљава ниједну.

Радња се одвија 1943. године. Четници заједно са Италијанима воде борбе против комуниста. Четнички одреди под командом мајора Павла Ђуришића (Лимско-санџачки одреди) су у Колашину. У овом граду налази се затвор за заробљене комунисте-партизане. Мајор Ђуришић отказује послушност Врховној Команди ЈВ априла исте године и наставља борбу против комуниста заједно са Немцима. Међутим, Немци покрећу операцију "Шварц" против четника. Мајор Ђуришић сачекује Немце у Колашину, рачунајући на савезништво. Они без борбе заузимају град и разоружавају четнике.

Професор географије Зоран (Жарко Лаушевић) и земљорадник Ранко (Славко Штимац) се упознају по доласку на одслужење војног рока. Обојица су у војску закаснили. Зоран због породичних проблема - жели да се разведе, а Ранко зато што је морао да "узоре земљу". Већ првих дана они се спријатеље. Долази дан када се полаже свечана заклетва, прилика да се младима придруже чланови њихове породице. Неочекивано, једном од њих двојице, Ранку се појављује отац (Велимир-Бата Живојиновић) који га је одбацио док је био мали. Он не жели сусрет са њим, па шаље друга Зорана да га замени. Тако лажни син проводи време са човеком који верује да му је то син, а за то време га тражи његова супруга са сином. Судбине се преплићу и показују суштину живота.

Стари археолог проналази римску надгробну плочу за којом је трагао читавог живота. Она покрива пролаз с „овог“ на „онај“ свет. При покушају да је помакне професор доживљава срчани удар и убрзо умре. Али, мртав само за околину, он се у ствари налази у некој врсти стања „између живота и смрти“. Како је и жив и мртав у исто време, успоставља везу између живих и мртвих, па мртви, вођени жељом да виде своје рођаке, крећу пролазом који је професор открио испод римске надгробне плоче, у сусрет својим вољеним на „овом“ свету. Али, свет живих није онакав каквим су га замишљали.

У овој драми о нежењи доброг срца, Лазар Ристовски се појављује у улози редитеља, продуцента, сценаристе и главног лика, шармантног Сава Типидоровића. Саво је нежна душа, песник који ствара само за себе; сања о глумачкој каријери. Срећан је и задовољан све док не сазна да му је умрла мајка. Тада, парним возом одлази у своје родно село. На живописном путовању, Саво сусреће различите људе - дивне и добродушне, злонамерне и несрећне. У његовим поетичним авантурама преплићу се јава и сан, прошлост и будућност.

Двојица момака из малог црногорског места долазе у велики град са намером да сачувају своје пријатељство, да оставе траг у новој средини и да спасу главе у уличним биткама, а да при томе наметну осећање витештва које су у себи понели из завичаја. Један од њих, талентовани борац, неправде решава песницама, скривајући иза суровости дубоку осећајност. Успут, он доживљава љубавну романсу са лепом студенткињом.