Филм говори о групи сеоских дечака који оснивају дружину под вођством најинтелигентнијег међу њима, Пере. Дружина одлучи преуредити стару и напуштену воденицу на крају села. Воденица је затворена због неслоге сељака, од чега највише користи има власник парног млина. Да би задржао муштерије он је спреман и на мито како воденица не би поновно прорадила. Перина дружина не жели попустити под притиском корумпираних сељана.

У малом месту је све уобичајено и тамошње становништво не заостаје. Директор хотела Роко Прч жели да развије туризам, па уводи прву нудистичку плажу. Његова жена Анђа доводи два рођака из Далматинске Загоре и захтева од мужа да их запосли. Један од њих, Икан, допада се лепој Швеђанки. Из Чилеа се вратио Тончи звани Сервантес, свакако, без икакве зараде. Пао је на врат својој тетки Kеки, која и без њега има довољно проблема. Сервантес такође доживљава неочекивану романсу

Југословенски филм из 1979. године. Драма оживљава легенду о Шћепану Малом, црногорском владару непознатог порекла. Према легенди, он је демон послат из пакла да успостави ред у политици великих сила. Одметнувши се од Сотоне, почиње да влада за добробит народа па га, напослетку "гута пакао"

Сеоска дјевојка Рожа није претерано лепа, а како је још уз то и шепава тешко ће наћи мужа. У суседном селу живи сиромашни Јакоб који има сина Иву. Након што Јаковином сину угине крава, Јаков га наговара да се ожени богатом девојком Розом која би им донела велики мираз. Иво невољно пристаје, али Рози ставља до знања да не жели да живи са њом, и каже јој да је он свога тела господар. Роза жели се вратити својим родитељима, а они мисле да је њено место уз мужа

Сељачка буна избија 1573. године. Падају замкови један за другим победе се нижу а племство је у паници. Али кад се у редове побуњеника увуче сумња и анархија пораз је неизбежан. Вођа буне је Матија Губец али је ухваћен и доведен у Загреб ту је погубљен стављањем на усијани престо са усијаном круном на глави

За време Другог светског рата и окупације Србије, у вишенационалном банатском селу долази до раслојавања становника по националној основи. Лекси је Фолксдојчер, пијаница и неугледни сељак који је дочекао својих пет минута да обуче униформу и парадира с пушком.

У селу Мрдуши Доњој припрема се прослава годишњице избора председника сељачке задруге. Мате Букара нареди учитељу да припреми позоришни комад који ће се извести у селу. Започиње гротескно припремање „Хамлета“ у овом динарском селу. Улогу краља Клаудија и краљице преузимају председник задруге и његова љубавница. Док се комад припрема, тече друга, али „Хамлету“ слична драма. Наиме, председник је лажно оптужио благајника задруге, бившег борца, за злоупотребу због чега је овај затворен. Његов син настоји разоткрити ту прљаву игру и опрати част свога оца. Од Мачка, службеника у задрузи, настоји да добије документе, али они су скривени. Његова девојка Анђа, која у представи игра Офелију жели му помоћи али и она упада у животну режију Хамлета у Мрдуши Доњој.

Миња и Давор су брачни пар који се суочавају са разним проблемима. Први проблеми настају када Давор остане пара за наставак студија. Како би помогла Давору да заврши студије, Миња напушта своје и запошљава се као наставница у основној школи у селу Црна Локва. У селу станује код Ане, која живи са децом, док јој муж ради у Немачкој. Миња се у школи суочава са сплеткама колега и приморана је на разне компромисе како би сачувала радно место.

У ситним сатима у Загреб улази својим комбијем 36-годишњи криминалац с надимком Депс. Полиција прати његово кретање, јер је у питању човек који је 12 пута осуђиван и који је 15 година провео у затвору. Извршена је пљачка банке, усред дана, а извршитељ није оставио никаквих трагова. Начин, дрскост, па и фото-робот упућују на Депса. Ипак, на идентификацији службеница из банке у њему не препознаје провалника. Резигнирани Депс прихвата посао шофера хладњаче и одлази на пут са девојком коју је у међувремену упознао

Младић с градске периферије Глиста, припада оној врсти градских 'фрајера' који су препродавали карте пред биоскопима, а сада то не ради јер млади радије иду у диско-клубове. Па док се његово некадашње друштво распада - Гроф живи нестварни боемско-клошарски живот, а Курбла се прилагођава новом времену - Глиста не зна за што би се одлучио. Љегов Татек скупља старо гвожђе а он то не би желео да ради. Његова супутница Марина, која као да нема никаквог контакта са светом, идеална му је партнерка

Група рањеника, у полусрушеној кући која се налази под унакрсном ватром непријатеља, очекује најгоре, и у том ишчекивању неки од њих се присећају догађаја који су претходили овакој ситуацији.

У вриеме Другог светског рата тврдокорни славонски сеоски газда Шима скрива свог сина Беноша на тавану, како би избегао његов одлазак у војску било које од зараћених страна. За Беноша је то велика траума јер остаје одвојен од вољене девојке фолксдојчерке, но Шима је неумољив. Како време одмиче, а рат се ближи завршној кулминацији, Беноша је све теже сакрити

Панонска Хрватска, Други светски рат. Хрватски комуниста Иван долази као политички комесар у партизански батаљон чији је заповедник Дикан, као и већина припадника, српске националности. Неискусни комесар брзо се суочава с искушењима рата, поготово у погледу одлучивања о туђим животима.

Радник Иво Бајсић је починио самоубиство скочивши с вишесоратнице на загребачком Тргу републике. Полицијски истражитељ Марковић покушава схватити разлоге његовог чина те разговара с људима који су познавали погинулог: с његовим пријатељем Јозом, супругом Маријом, шефом правне службе фирме у којој је добио отказ и другима, који му износе своја сећања на Бајсића

Филм је заснован на истинитим догађајима који су се одиграли у Далматинском градићу током 1942. године. Други светски рат, већина људи гледа своја посла, али се све мења када полиција ухапси групу омладинаца под сумњом да су симпатизери покрета отпора. Огорчени суграђани организују опсаду полицијске станице.

Пуцањ је југослсвенски играни филм снимљен 1977. године у режији Kрешимира Голика, а по сценарију Мирка Саболовића, познат као једно од ријетких остварења тадашње југославенске кинематографије која се настојала бавити међуетничким односима у тадашњој држави. По жанру је драма, а протагонисти, које тумаче Марко Николић и Божидар Орешковић, су двојица мјештана једног села у тадашњој СР Хрватској и најбољих пријатеља - Србин Петар Зорић и Хрват Томо Брадић. Радња приказује како се током лова догоди несрећа у којој је Петар тешко рањен, а Томо заврши у истражном затвору док се село почиње дијелити по етничкој линији, односно мјештани цијелом инциденту настоје дати политичке и друге мотиве.

Тридесетих година у Имотској крајини, општински полицајац Мате Пивац има осмеро деце, и када сазна да краљ кумује сваком деветом детету договори се са женом за још једну принову у породици, у нади да ће сви од тога имати финансијске користи. У мест стиже циркуска трупа чија главна звезда фрапантно сличи Госпи од анђела. Како је темпераментна дама узнемирила све мушкарце, мештанке траже њен прогон и који треба спровести у дело Мате, упркос томе што ни он није имун на чари циркуске звезде…

На задњи спрат загребачког небодера доселила се лепотица Маја, испод ње станује шармантни 40-годишњак Мирко, узоран супруг и отац двоје деце, службеник у предузећу Дискотон. Маја има певачких амбиција па покушава да их реализује уз Миркову помоћ, на што он, свакако, пристаје желећи да освоји комшиницу. Подршку у тој пустоловини пружа му пријатељ Стипе, женскарош. Бизаран сплет околности спречава Мирка у остваривању његових намера.

Влак без возног реда је југославенски филм из 1959. године и дебитантско остварење редатеља Вељка Булајића. Филм је добитник Велике златне арене за најбољи филм на Фестивалу играног филма у Пули, те је номиниран за Златну палму на Филмском фестивалу у Цаннесу. Поред Де Санцтисовог Цеста дуга годину дана (1957) и овај Булајићев филм се сматра најбољим остварењма тзв. "југославенског неореализма". Након другог свјетског рата у Југославији организирају се миграције сиромашног сеоског становништва далматинске загоре у богате и плодне панонске крајеве. Цијело једно село путује влаком на нову животну дестинацију. Предводи их партизански официр (Столе Аранђеловић). Филм прати путовање и животне приче људи који напуштају вјековна огњишта у потрази за бољим животом.