Иво Андрић је написао Kњигу о Гоји у којој је истраживао његово сликарство. У ТВ драми-есеју М. Первић је као основу узео Андрићеве текстове, а у њихов замишљени сусрет интерполирао одломке из других Андрићевих есеја. Њихов сусрет прожет је размишљањима о уметности, односу уметника према животу и мудрости коју писац и сликар стичу радећи деценијама свој незахвалан, али једино могућ посао. Kао међуигра, коришћена је Сервантесова једночинка Kовчежић чудеса...

Млада интелектуалка је начелница женског затвора у провинцијском месту. Она је разведена и има кћеркицу о којој се брине њена мајка. Њен приватни живот представља одраз свих проблема и сукоба у крутој малограђанској средини.

Ливадинка Кукурић, директорка новоосноване дискографске куће, убацује свог службеника Нарциса Зеца, прерушеног у чистачицу, у конкурентску дискографску кућу, како би се дочепала ексклузивних снимака светске естрадне звезде и на тај начин, лажним представљањем продукције, осигурала банкарске кредите за изградњу студија.

Топла лирска прича о љубави и неспоразумима, сећањима и дечачким сновима.[2] Прича о ратном сирочету које се сећа првих поратних дана, свога боравка у дому за ратну сирочад, својих васпитача, другова, а највише свога „јединог брата“. То је у исто време прича о љубави и неспоразумима, о дечачким сновима кроз које се сагледава сва лепота и чистота дечјих душа, као и први послератни дани полета и изгарања.

У Савамали живи осамнаестогодишњи младић, у озлоглашеном крају Београда. У узбурканом амбијенту Савамале сукобљавају се различите страсти, а наслућује се да су крвави штрајкови увод у главну борбу. Младић покушава да изађе из сиротињског живота у боље друштво. Заљубљује се и црта стрипове, а Савамала му нуди беду свакодневице, свет криминалаца, коцкара, анархиста, певаљки, пропалих песника.