1958. године, током Хладног рата, два научника, два света и две идеологије сусрели су се у трци за опстанак у Научном институту Винча код Београда.

Katarina i Igor su glumci koji su zajedno i na platnu i van njega. Zaslepljeni bljeskovima i zaglušeni aplauzom, oni se, iako nerazdvojni, dugo nisu čuli ni videli, sve do dodele nagrada za najbolju seriju godine, na kojoj će se okupiti cela ekipa. Tu će se otkriti sve – i dobro, i loše i ružno filmske i TV industrije u Srbiji danas. Postat će jasno da su njihovi životi veća melodrama od one u kojoj su glumili.

Пролеће на последњем језеру слика живота нашег прослављеног писца Иве Андрића, у време његовог амбасадорског ангажмана. За време Другог светског рата, дипломате и дипломатско особље из југословенских мисија из земаља које је окупирао Трећи рајх, депортовани су у хотел на Боденском језеру. Међу дипломатама се нашао се и Андрић, у то време велепосланик југословенског дипломатског представништва у Берлину. Паралелно са ишчекивањем разрешења судбине југословенских дипломата који бораве у хотелу, развија се и интригантна прича о љубавном троуглу између Андрића, костимографкиње Милице Бабић и њеног мужа Ненада Јовановића.

Павле је богати наследник и власник престижног хотела Београд, познат по својим бурним изласцима и раскалашном начину живота. Када се у тај свет умешају београдска мафија, луда невеста, стара љубав и необична фамилија, његов лагодан живот се претвара у авантуру где је све могуће.

Тема овог филма је последњи период живота знаменитог српског приповедача Петра Кочића, у душевној болници на Губеревцу, у окупираном Београду 1916. године. Филм у себи носи депресивну слику Београда под окупацијом, у којој, на трагикомичан начин, животи лекара, особља и пацијената у лудници на Губеревцу граде метафору о животу „на слободи и слободној територији“. Док около влада окупацијски терор, смрт и разарање материјалних вредности, дотле у овој својеврсној и апсурдној оази мира, на овом „броду лудака“, влада дубоко разумевање, поштовање и брига за ближње. А када се на тај „брод“ укрцају слепи путници (бегунци од окупацијске власти) проналазећи ту сигурно уточиште од интернације, прича о Петру Кочићу постаје симболичка прича о сукобу добра и зла, о борби пркосног Давида са бездушним Голијатом.