Radnja filma Seobe prati sudbine srpskih vojnika i oficira u službi Habzburške monarhije krajem 18. veka. Tema velikih seoba Srba prikazana je kroz vojni pohod majora Vuka Isakoviča (Avtandil Makharadze) na čelu Slavonsko-podunavskog puka, od proleća 1744. do proleća sledeće godine. Uporedo sa ratnim dešavanjima razvija se nedozvoljena i strasna ljubavna veza čime se kreiraju dva paralelna, ali nerazdvojna toka priče.[6] Glavni lik romana i filma je oficir Vuk Isakovič, a njegov lik je suprotstavljen svom antipodu — mlađem bratu, trgovcu Aranđelu Isakoviču (Rišar Beri). Dinamika među njima odslikava simboličnu dvojnost unutar jedne nacije. Glavni ženski lik je Vukova supruga Dafina (Izabel Iper) koju on, kada krene u rat, ostavlja u kući svoga brata, koji se vremenom zaljubi u nju. Drugi tok drame prati ovu očajničku i pasioniranu ljubav između Aranđela i Dafine, koja se nesrećno završava njenim dugim bolovanjem i smrću.

Влак без возног реда је југославенски филм из 1959. године и дебитантско остварење редатеља Вељка Булајића. Филм је добитник Велике златне арене за најбољи филм на Фестивалу играног филма у Пули, те је номиниран за Златну палму на Филмском фестивалу у Цаннесу. Поред Де Санцтисовог Цеста дуга годину дана (1957) и овај Булајићев филм се сматра најбољим остварењма тзв. "југославенског неореализма". Након другог свјетског рата у Југославији организирају се миграције сиромашног сеоског становништва далматинске загоре у богате и плодне панонске крајеве. Цијело једно село путује влаком на нову животну дестинацију. Предводи их партизански официр (Столе Аранђеловић). Филм прати путовање и животне приче људи који напуштају вјековна огњишта у потрази за бољим животом.

Југословенски филм из 1979. године. Драма оживљава легенду о Шћепану Малом, црногорском владару непознатог порекла. Према легенди, он је демон послат из пакла да успостави ред у политици великих сила. Одметнувши се од Сотоне, почиње да влада за добробит народа па га, напослетку "гута пакао"

Три младића - Хрват, Италијан и Јеврејин су најбољи пријатељи у предратном Дубровнику. Када њихову земљу окупирају нацисти и њихови сарадници, идилични град постаје мјесто терора и језивих покоља. Пријатељи сада морају да се сврстају у различите стране у свеопштем сукобу.

У мало село долази њемачки окупатор. Малом Анти његово јато голубова представља све на свету, па је обузет ужасом кад немачки војник из чистог хира почне убијати његове голубове. Додатни проблем представљају гладни сељани, којима птице представљају пожељан залогај. Долазак рањеног партизана ставља Анту на испит

Неколико година по завршетку Другог светског рата, млади писац Стинго (Питер Макникол) сели се са америчког југа у Њујорк. Усељава се у приземље куће у Бруклину, на чијем првом спрату живи Пољакиња Софија (Мерил Стрип). Она је преживела страхоте Аушвица и сада живи са Нејтаном (Кевин Клајн), америчким Јеврејином. Нејтан се представља као биолог с харвардском дипломом, а има врло турбулентан однос са Софијом, због повремених испада. Стинго ће постати њихов најбољи пријатељ, али се временом све више зближава са Софијом, због чега је Нејтан изузетно љубоморан. Како њихово пријатељство постаје интимније, Софија му се све више отвара и почиње да му прича о ужасавајућем периоду који је провела у логору.