У стаставу Демократске армије Грчке (ДАГ), протов монархофашистичког режима борили су се грчки и македонски народ. Потпомогнута западним силама и Америком, десница је поразила ДАГ 1949. године, док су њихови борци разоружани и пребачени на брод. Док се превозе бродом, они су убеђени да иду на ново бојиште, где ће опет добити оружје и наставити са борбом. Уместо тога, борци буду пребачени у Узбекистан, где постају ангажовани на раду у пиринчаним пољима и металрушком комбинату. Током радова, Борис, удовац и отац три ћерке заљубљује се у Олгу. Његов пријатељ Вани, не уме да се снађе у новој земљи, потиснут носталгијом и болешћу, умире. Његова смрт изузетно потреса Бориса, али истовремену дају му силу да савлада своје унутрашње конфликте и да се врати у родно земљу. Док путује, сусреће сељака који продаје свог необичног црвеног коња, кога Борис купује. Са коњем улази у село, где сељаци нису пријатељски настројени према њему и после свађе они му убијају коња.

На састанку грађевинског предузећа се одлучује о случају радника Милуна који се побунио против неких сумњивих одлука директора, свог некадашњег ратног суборца. За време састанка стигло је анонимно писмо у комитет у којему се упозорава на лоше стање у колективу, лоше међуљудске односе и неправилности у додели друштвених станова.

У првом послератном периоду капетан Југославенске армије Владимир задужен је за разбијање наоружаних присталица срушеног краљевског режима, предвођених мајором Момиром. Након што је погинуо Владимиров најбољи пријатељ и први вођа акције, Владимир се убацује у одметничке редове, претварајући се да је један од њих. Ипак, Јелка, привлачна ћерка главног Момирова јатака Станка, који ју је обећао Момиру за жену, зна да је Владимир официр Југославенске армије, јер га пре тога видела у униформи у оближњем граду. Владимир стрепи хоће ли га она издати...

"Узаврели град" је југословенски црно-бели играни филм, по жанру је драма, која се по теми и стилу наслања на ранији филм Вељка Булајића - "Влак без возног реда", односно приказује драматичне економске и социјалне промене у Југославији након Другог светског рата. Радња је смештена у Зеницу, 50-их и приказује изградњу тамошњих челичана, те како је она довела до нагле трансформације провинцијског босанског градића у велики и модерни град. Филм је премијерно приказан на Пулском филмском фестивалу где је поделио Златну арену за најбољи филм са словенским филмом Балада о труби и облаку.

Мали човек (македонски: Малиот човек) је југословенски играни филм снимљен 1957. у режији Живана Жике Чукулића. Протагонист је ђечак Мишо који бјежи из куће и проналази нове пријатеље, који су у ствари криминалци.

У сувом поднебљу, под планином Kрст Ракоч, шесторо људи се труди да оствари своје намере које су их ту довеле. Међусобни сукоби прете да униште њихово дело : Претварање неплодног земљишта у издашну равницу. Преоравајући и даље шикаре, творећи нове бразде, ови људи савладају и своје дилеме.

Радник Иво Бајсић је починио самоубиство скочивши с вишесоратнице на загребачком Тргу републике. Полицијски истражитељ Марковић покушава схватити разлоге његовог чина те разговара с људима који су познавали погинулог: с његовим пријатељем Јозом, супругом Маријом, шефом правне службе фирме у којој је добио отказ и другима, који му износе своја сећања на Бајсића

Мишел и његова сарадница Елен бораве у горштачком крају. Мишел показује знаке тешке болести. Кад га Елен једног дана не нађе у шатору, забрине се. Њега је онесвештеног нашао Рамадан и склонио га у своју кућу. где га негује његова жена Ајка. Између Мишела и Ајке се развија опасна игра, коју примете Рамадан и Елен. Мрки , у себи повучени горштак, кога је почела раздирати сумња, тражи доказ који би му дао право да убије Мишела и Ајку. Мишел осећа да Рамадан слути нешто и обузима га све већи страх...

Након капитулације Италије, једна мала група италијанских војника, бежећи из Санџака, прелази Дрину и улази у босанске шуме. Ношени жељом да се домогну своје куће, лутају опустошеним крајевима и доживљавају истину о рату која им је до тада била непозната. Најбољи међу њима налазе снаге да помогну туђем народу у борби за слободу док други настављају путем злочина.