Горан само жели да вози свој такси и пази на своју слепу супругу Лину. Међутим, људи који су му блиски имају сопствене планове и снове који прете да угрозе његов опуштени начин живота. У идиличној инсценацији снежног Горског Котара, испољиће се и укрстити ватрене нарави локалаца.

Трансманиа је филм петнаест редитеља. Сваки је снимао петоминутни наставак приче тек након погледаног само задњег минута претходног. На тај начин створен је низ непредвидивих ситуација које држе гледаоце у потпуној неизвесности и непрекидном ишчекивању.

У божићно време, када свако свакоме жели све најбоље, испреплићу се судбине усамљене посластичарке која је давно одустала од тражења "оног правог", светски успешне оперске певачице разочаране у љубав и харизматичног баритона који се опоравља од брачног бродолома. Да буде још мање једноставно, уплићу се слаткоречиви собосликар по вештини дорастао Дон Ђованију, две медицинске сестре које покушавају разумети како функционише мушки мозак и један пољопривредник врло необичних талената. Мало је вероватно да у овом преплитању велику улогу може имати групица инсеката, медењаци и једна оперска арија, али је у овој причи баш тако.

„Бићемо прваци света“ је прича о четири пионира који су основали Југословенску школу кошарке и који су заслужни за развој овог спорта у Европи – Небојша Поповић (Страхиња Блажић), Борисав Станковић (Александар Радојичић), Радомир Шапер (Милош Биковић) и Александар Николић (Марко Јанкетић). Централни догађај је финална утакмица на Светском првенству у Љубљани , 1970. године, између тимова Југославије и Сједињених Америчких Држава. Из визуре главног лика Небојше пратимо развој и животни пут ентузијаста који су својим професионализмом, идејама и напорима остварили свој сан – прву златну медаљу на Светском првенству, уз огромну помоћ истомишљеника из свих крајева бивше земље.

То је прича о губитнику, отпаднику и пониженом човеку који кроз своје путовање пешке од села на југу Србије до престонице, са једног краја земље на други, из протеста, достојанства и жеље да се докаже себи и другима, из очаја – постаје херој.

По доласку у католички интернат Горан се нађе под притиском да се приклони инстант-религији која се тамо намеће. Чврстог става да вера не сме бити присилна, он пружа отпор својој околини, чак и кад се сви окрену против њега.