1972. године донесене су мере опреза код сусрета с ванземаљцима. Откриће НЛО-а назива се сусретом прве врсте. Прикупљање доказа познато је као сусрет друге врсте. Контакт с ванземаљцима означава сусрет треће врсте. Следећа фаза, отмица, назива се четвртом врстом. Тренутно је најопасније на Аљасци, где је из године у годину знатан број популације проглашено несталима. Упркос константним истрагама ФБИ-а, истина о њиховом нестанку никад није откривена. У овој усамљеној регији, психолог Др. Абигејл Тајлер почела је снимати сеансе с трауматизованим пацијентима и потпуно случајно откривати неке од најузнемиравајућих доказа ванземаљских отмица икада

Одважни авантуриста, Питер Квил, постаје предмет неуморног лова на уцене након што украде мистериозну куглу коју жели Ронан, моћни зликовац чија амбиција прети да уништи читав универзум. Да би измакао неуморном Ронану, Квил је приморан да склопи примирје са четири неспојива отпадника – Рокетом, ракуном револверашем, Грутом, хуманоидом који је налик на дрво, смртоносном и загонетном Гамором, и Драксом Уништитељем који је вођен осветом. Али, када Квил открије праву моћ кугле и опасност коју представља за космос, он ће дати све од себе да се удружи са својим ривалима у последњој, очајничкој мисији, док судбина галаксије виси о концу.

Филм је смештен у 1963. годину и прати астрофизичког студента, Стивена Хокинга. Након што Стивен и његов професор, Денис Сизма, присуствују предавању о црним рупама, он спекулише да су можда црне рупе део универзума. Док спороводи своје истраживање о њима, његови мишићи почињу да слабе, што га на крају доводи до удара главе. Тада сазнаје да има болест моторног неурона - амиоторфична латерална склероза (АЛС) - чиме временом губи моћ за ходом, рукама и говора. Он се у потпуности посвећује свом раду, занемарујући Џејн која, упркос свему, остаје уз њега.

Током мисије на Марсу, након застрашујуће олује посада свемирског брода Арес оставља грешком астронаута Марка Ватнија (Мет Дејмон) на настањеној планети, претпостављајући да је умро. Међутим, Ватни је преживео и нашао се сам у застрашујућим условима на планети Марс. Са мало намирница, Ватни покушава да опстане и пошаље сигнал на Земљу да је жив.

Сриниваса Рамануџан је живео од 1887. до 1920. године и дао је велики допринос математичком свету, а да није имао никакво математичко образовање. Рамануџан (Дев Пател), самоуки индијски математичар 1913. године путује на факултет Тринити на Кембриџу, где упознаје ексцентричног професора Г. Х. Хардија (Џереми Ајронс), и бори се с предрасудама да би открио своју математичку генијалност. Рамануџана неки стављају у исту категорију са Ојлером и Гаусом, а Индија је њему у част 22.12. (његов рођендан) прогласила Националним даном математике.

На врхунцу Трећег Рајха током 1942. године, чешки покрет отпора у Лондону планира најамбициознију војну операцију у Другом светском рату – Антропоид. Два млада регрута су послата у Праг са циљем да убију најокрутнијег нацистичког вођу – Рајнхарда Хејдриха – шефа СС-а, Гестапоа и архитекте Коначног решења.

После раскида с Марком Дарсијем, Бриџитин план „срећни до краја живота“ није кренуо како треба. Поново сама у четрдесетим, она одлучује да се фокусира на свој посао као топ продуцента вести и да се окружи старим и новим пријатељима. Коначно, Бриџит држи све под контролом. Шта може да пође наопако? Онда ће се њен љубавни живот преокренути и упознаће маркантног Американца по имену Џек, удварача који је потпуно другачији од г. Дарсија. У неочекиваном преокрету, она ће остати трудна, али постоји зачкољица... може само 50 посто да буде сигурна ко је бебин отац.

Осветничка кампања једног човека преузима националне улоге након што се открије да је бивши оперативац моћне и тајне организације познате као пчелари.