Секула је остао сам са децом, зато мења име и одлази код богатог ујака. Настаје проблем јер се ујак жени са млађом женом од њега, која се свиђа и Секули, а њој је за петама и мафија... Затим долази до вишеструког венчања: ујак се жени локалном врачаром, рођак играчицом, а његов најстарији син својом девојком.

Учествујући отворена срца у односу са муштеријама, аутомеханичар Живота доживљава разне незгоде. Неке су смешне, неке су тужне, неке откривају лепоту, а неке људску беду. На крају се и сам запетља, и не без горчине, покушава да се измени, намеравајући да постане као његов колега преко пута, који се прилагодио данашњем времену: са сваком странком кратко и пословно. Међутим, људима који долазе код њега потребан је такав какав јесте.

U oktobru 1941. partizani iz južne Srbije i Makedonije su dobili direktnu poruku od Glavnog Štaba partizanskih jedinica Jugoslavije: Pazite na komunikacije, a naročito na glavnu prugu: Niš-Skoplje-Solun, kao i na prugu: Niš-Pirot-Sofija. Ove pruge po svaku cenu moraju da budu sve vreme onesposobljene - Tito. Ovo je bio početak dugotrajnog i iscrpljujućeg dvoboja za moravsku i nišku prugu - glavne Hitlerove putne arterije za snabdevanje trupa na Mediteranu i istočnom frontu. Protiv Nemaca, Bugara i domaćih izdajnika se podigao u borbu narod južne Srbije napadajući okupatore sa slobodnih teritorija i iz neprijateljske pozadine.

Пејзажи у магли је југословенски филм из 1983. године у режији Јована Јовановића, који је написао и сценарио. Главне улоге тумаче Анамарија Петричевић, Љубомир Тодоровић, Тихомир Арсић, Милена Зупанчић, Раде Шербеџија и Велимир Бата Живојиновић. Филм се бави животом наркомана у Београду осамдесетих година 20. века, кроз призму малолетне ученице која се после проблема са родитељима и у школи прикључује групи наркомана. Премијерно је приказан 10. јануара 1984. године.

Хирург у педесетим годинама запада у кризу а логика којом је градио свој успешан живот почиње да отказује. Осећа растрзаност између жене и љубавнице, а и у професији не налази више задовољство, па му се изненадна могућност напретка на лествици друштвене хијерархије чини спасоносном, али не може да му се оствари сан о новом и другачијем животу па се враћа породици и стварности из које није било могуће побећи.

Рат је завршен и група младих партизана враћа се у свој град да настави прекинуто школовање. Они све раде на "свој начин", јер су довољно млади да би ишли у школу и чинили несташлуке, али и довољно зрели да би реаговали на лажи и неправду. Бучни, спремни на сукобе, они су проблем школе, омладинске организације, команде града... И кад су се већ привикли на нормалан живот, једног од њих из заседе убијају четнички одметници. Другови опет облаче униформе, лате се оружја и успевају да освете друга. Кад се још једном врате у школу, биће то са одлуком да и у њој положе испит зрелости.

Za vreme rata, iz Okupiranog i blokiranog Kraljeva, prešao je na slobodnu teritoriju Vatrogasni Orkestar, svirajući nemačke paradne marševe.