Госпођа Ј, скромна средовечна жена и бивша административна службеница, одлучи да: опере судове, оде у продавницу, пронађе стари породични пиштољ. Њиме ће се убити, на годишњицу када је умро њен муж. За 5 дана. Госпођа Ј је одлучила да заврши све своје приватне и административне послове да би се убила онако како жели и оставила своју породицу обезбеђену. Али, да би све то започела потребна јој је само једна оверена потврда – уверење о радном стажу за последњих 20 година. У земљи која управо пролази кроз транзицију и свеобухватну реформу администрације, то ће бити јако компликовано. Јер живети у транзицији је компликовано. Умрети је још компликованије.

У рано пролеће 1988, дубоко у планинама Босне и Херцеговине, ловци међу вуковима проналазе дивљег дечака. Не знају ко је, па дечак насумично добија име Харис, а локалне власти га по хитном поступку шаљу у централно сиротиште СФРЈ у Београду. Иако су медицинске прогнозе лоше, васпитач ИЛКЕ на сваки начин покушава да помогне дечаку. Први знаци напретка су видљиви када се Харис веже за другог дечака из сиротишта, ЖИКУ (15). Али отац долази по Жику и он мора да напусти дом, и Харис поново остаје сам...