Изградња бране изазива разна струјања код становника малог села под планином Мироч. Свако од њих жели да на неки начин заграби што више пара за земљу коју продаје држави, док млади чобанин, Бузга открива полако свој таленат, сликајући на платну мајстора Жилета, којем су платили да направи изложбу слика о изградњи бране. Бузга, којег газда злоставља, девојчин отац не жели ни да чује за њега, који има статус сеоске будале, из дана у дан постаје прави уметник, наивац. Када почне да зарађује од тога, сви сељани почињу да се баве сликањем. Кад може он, зашто не би могли и они? Али њихова дела су без икаквог значаја, и на крају, у своју сликарску задругу покушавају да привуку Бузгу ког су претходно отерали.

Југословенски филм из 1988. године на комичан начин прати догодовштине музичара оркестра "Балкан експрес", који се сакривају у "Салону Марлен" како би сачували живу главу. арлен" како би сачували живу главу. Група музичара оркестра "Балкан експрес" прве месеце рата проводи бринући се једино како да сачува "живу главу". А онда, трагикомичном игром случаја, постају помагачи партизанске диверзије и хероји. После тога им једино преостаје да побегну у други крај земље, а гестаповци су им за петама. Музичари се сакривају у "Салон Марлен", заборављајући, при том, да су јавне куће тог типа у бурним ратним временима увек биле идеална места за шпијунажу. Уместо мира и спокоја, упадају у вртлог нових трагикомичних компликација.