Америчка пензија деда Ђурђа, коју прима његова удовица Неђа је једини извор прихода за личку породицу Париповић. Након што баба изненада умре, њихова егзистенција је озбиљно угрожена, па глава породице Мане, заједно са сином Тодором и братом Јојом смишља занимљив план: заменити бабу! Мане је одлучан спровести наум у дело па макар морао с пута макнути радозналог суседа Милу, не одвећ заинтересованог локалног полицајца, пијаног поштара па чак и чланове властите породице. С идејом су сви одушевљени осим Бранка, Јојиног сина, којему је једина жеља са девојком Личом побећи што даље од њих. Он има и још један проблем. Пронашли су га каматари због којих се и сакрио у овај крбавски засеок.

Филм прати групу геј активиста који покушавају да организују Параду поноса у Београду. Када полиција одбије да обезбеђује скуп, они се обраћају Лимуну (Никола Којо), власнику агенције за обезбеђење и ратном ветерану. Пошто у Београду не може да скупи екипу за заштиту геј параде, Лимун одлучује да "екипу" формира у региону. Лимун и вођа геј активиста Радмило (Милош Самолов) крећу на пут по земљама региона у којима је Лимун ратовао током деведесетих. На листи су његови непријатељи против којих се борио, али са којима је у то турбулентно време и трговао - Роко, хрватски ратни ветеран (Горан Навојец), Халил, ситан криминалац из Босне (Дејан Аћимовић) и Азем, Албанац са Косова (Тони Михајловски). После силних перипетија, Лимун ће успети да сакупи шаку живописних најамника, али по повратку у Београд "самураји" ће се тек суочити са највећим изазовима и ставити на коцку и своје животе...

Место радње је савремени Загреб. Двојица најбољих пријатеља након завршена факултета започињу с криминалним бизнисом. Својим новим, знатно продорнијим начином деловања ускоро се наметну криминалцима старог кова. Сукоб је неизбежан, но долази до размимоилажења и између двојице младића - онај хуманији и трезвенији више не може пратити ритам оног другог, бескрупулозног

Прича о четворо људи који живе у истој згради и зазиру једни од других јер се разликују по имовинском статусу, сексуалним навикама, националности и вери. И вероватно никада не би међусобно прозборили да их несрећа на то не натера и учини да зависе једни од других. Мучно и болно, они полако почињу да се отварају и међусобно препознају као људи.

Код педесетогодишњег писца се изненада појављује исцрпљен и болестан старац у којем једва препознаје свог стрица, којег није видео пуних тридесет година. Стриц тражи од синовца да му испуни последњу жељу, да га сахрани са свештеником, и да му опрости грех што му је некад учинио. Писац га упозорава да је некад био високи функционер партије на власти, и да ће то изазвати нежељене последице. Некад давно између стрица и синовца се десило нешто што их и после толико времена оптерећује, и док се дижу велови велике тајне, старац умире. А писац се још једном сећа свог живота из 1951. године када је као ученик Учитељске школе у Истри проживљавао дане прве младости, прве игранке у дому културе, прву љубав, и једну зимску ноћ, једину ноћ што вреди у његовом животу.

Овај филм говори о утопији званој комунизам, сновима о томе да сви имају онолико колико им треба. Мирис новца прогутао је Чаругину ут опију... Године 1918, након повратка с руског фронта у Славонију, Чаруга постаје вођа побуњених сељака који желе велепоседничку земљу да поделе. Након убиства велепоседника, Чаруга завршава у затвору из кога ускоро бежи у шуму и придружује се одметницима, који се боре за социјалну правду. Чаруга убија дотадашњега шефа и постаје вођа одметника. Прати га глас да је заштитник сиротиње, но убрзо борбу за праведну ствар замењују све чешће сурове пљачке и безобзирна убиства жандара и цивила. Похлепа за новцем и моћи, брзо је растерала све снове, а Чаруга се од револуционара и романтичног хајдука преобразио у суровог разбојника и убицу.

Радња филма смештена је у 1914. годину, у српско село на обали Саве, природну границу са моћним Аустроугарским царством. Становништво у селу подељено је на две радикално супротстављене струје. На једној страни су телесно способни сељани, потенцијални војни регрути, а на другој, инвалиди, ветерани из претходна два балканска рата. Међу тим двема групама влада велика нетрпељивост. Убрзо почиње Први светски рат и здрави део популације је мобилисан. Инвалиди који су остали у селу покушавају да искористе жене и сестре војника. Те вести допиру до српских војника у рововима неколико дана пре очекиваног непријатељског напада. Да би спречила побуну, српска команда одлучује да пошаље инвалиде на фронт и тако реши "непријатност". Засновани на истинитој причи, ти необични догађаји предстаљају позадину несрећног љубавног троугла између младог ратног инвалида, локалног полицајца и његове жене, који се окончава као у старој грчкој трагедији.

Приче о утицају ЧУДА на посткомунистичко друштво у транзиционом периоду, смештене су у 1993., 2001. и 2026. годину. Појава ЧУДА је одговор колективне свести на промене које приморавају целу заједницу да свет око себе, окренут наопако, види у новом светлу и чудесној перспективи. Филм поставља нека од суштинских питања савременог тренутка – Верујемо ли у Христа, или се клањамо Златном телету, идолу који опредмећује новац, конзумеризам и похлепу? Како да разликујемо Божји дар од ђаволовог искушења? Када је милост од Бога, заправо клетва? НЕБЕСА су филм који поставља бројна питања, али не нуди једнозначне одговоре, већ оставља гледаоцу слободу да о њима размишља.