Гђа Галијен, прилично темпераментна припадница вишег средњег сталежа, има троје деце, од којих двоје сматра својим синовима, а трећег зове Гијом. Сасвим оправдано, јер тај тинејџер себе не доживљава као дечака, већ више као девојчицу или у најбољу руку као хомосексуалца. Али како једна мајка може тако објективно да се понаша? И зашто? Кроз серију непријатних искустава, Гијом ће полако откривати ко је он заправо и успеће да се одупре њеном опасном утицају. „Моје најраније сећање на мајку је било кад сам имао четири или пет година. Она је позвала моја два брата и мене за сто и рекла: „Дечаци, Гијоме, вечера!“ А последњи пут кад смо разговарали преко телефона, завршила је разговор реченицом: „Чувај се, велика моја девојко.“ Између та два сећања, било је доста неспоразума.