Прича у овом филму почиње 1968. године, на почетку краја комунизма. Њен главни јунак Анђелко апсолутно верује у Југославију и неизмерно воли њеног власника, Јосипа Броза. Иако и сам фалсификатор, Анђелко је најнаивнији од свих житеља те земље, која управо почиње да подрхтава на лажним темељима. Анђелко, једноставно, не може ни да замисли да у том идеалном свету постоји нека грешка. Бавећи се и сам ситним дорадама тог савршеног света, он фалсификује дипломе. Ради то без награде и из чистог осећања да свако треба да буде срећан. Анђелко, међутим, „од дрвета не види шуму“, тј. не схвата да и сам живи у једном огромном фалсификату који се зове Југославија. Како је његова фалсификаторска делатност с једне стране прилично примитивна, а са друге стране толико претерана (он фалсификовањем диплома жели да поправи све друштвене неправде), она мора доживети крах. Анђелко завршава у једном од најмрачнијих затвора Брозовог режима, у Зеници.

После усташко немачке офанзиве на Козари, локално становништво завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и дванаестогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Ужас који ће преживети у логору Стара Градишка учиниће да одрасте преко ноћи. Дарину мајку и старијег брата убијају, а мисија њеног живота постаје да сачува живот млађег брата. Многа деца из логора Стара Градишка одвођена су у домове широм Хрватске или смештана по породицама али велика већина је убијена или умрла од нељудских услова у логору и разних болести. Дара се свим силама бори да спаси брата. Сви догађаји у филму писани су на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша. Дарина судбина је судбина само једног детета Козаре, а оно што су преживели не сме никада бити заборављено.