When Hollywood star Helena Harris (Diane Neal) films her newest movie, “This Magic Moment,” in the small town of Stone’s Throw, she strikes up an unlikely friendship with local video store owner Clark Gable (Travis Schuldt). Helena, who recently broke up with “This Magic Moment” co-star Roberto Molinez (Vincent Spano), asks her new friend Clark to pretend to be her love interest in order to make Roberto jealous. Clark agrees and in exchange, Helena helps him pursue his screenwriting career. While this agreement benefits both Clark and Helena, it also complicates the relationship between Clark and his newly single ex-girlfriend, Emily McIntyre (Alaina Huffman). As the director Doyle Duncan (Charles Shaughnessy) begins to wrap production, Clark finds himself caught between his admiration for the famous beauty and his feelings for former high school sweetheart. With whom will he find his happy ending?

Abby Foster and Luke Walker were high school sweethearts who were married for a brief time. Many years later, Abby’s life seems perfect as she gets ready for a new life in Paris along with her soon-to-be husband, Edward. When an unexpected letter arrives throwing Abby off course, she must decide what her heart really wants.

Investigative journalist, Nick McKenzie, gets a tip that something bad is going down at a brothel in South Melbourne. It’s a story he knows all too well - Nick reported extensively on sex trafficking of Asian women to Australia a decade ago, blowing open the issue to global audiences. Undercover surveillance suggests that the same notorious players might be back to their old tricks. This raw, gritty observational documentary follows Nick deep into the murky world of brothels, motels, and massage parlours as he attempts to confront the trafficking bosses, hear the stories of survivors, and ultimately compels the government to act on an underreported/ignored crime that is rife on Australia’s shores.

Новински магнат, Чарлс Фостер Кејн је као дечак одузет од мајке и постао је штићеник богатог индустријалца. Као резултат тога, сваки добронамерни, тирански или самодеструктивни потез који учини до краја свог живота изгледа на неки начин као реакција на тај дубоко рањавајући догађај.

In the early years of the 20th century, Mohandas K. Gandhi, a British-trained lawyer, forsakes all worldly possessions to take up the cause of Indian independence. Faced with armed resistance from the British government, Gandhi adopts a policy of 'passive resistance', endeavouring to win freedom for his people without resorting to bloodshed.

Хенри Хил је одувек сањао да буде гангстер. Још док је био дечак, узор му је била мафијашка породица Лукезе која је држала радничку четврт у Бруклину у којој је живео. Ускоро, Хенри и сам почиње да ради за њих. Локални мафијашки бос Сисеро и његов сарадник Џими Конвеј помажу му у каријери, а њихово поптуно поверење задобија када са ЈФК аеродрома украде део терета вредног неколико милиона долара. Међутим, Хенри је свестан да због свог ирског порекла, никад неће моћи да постене равноправни члан породице. Са статусом стиже и новац, квалитетан живот, најбоља места на важним догађањима, лепа девојка, атрактивна кућа и све што иде уз то. Хенри упознаје све чари живота на виској нози. Међутим, што је старији, послови постају све ризичнији, сарадници и његови поступци непоромишљени, а непријатељи све опаснији. Хенри не слути да један тренутак несмотрености може да уништи све.

Antoine is now 30, working as a proofreader and getting divorced from his wife. It's the first "no-fault" divorce in France and a media circus erupts, dredging up Antoine's past. Indecisive about his new love with a store clerk, he impulsively takes off with an old flame.

У касно лето 1962. године, скорашњи матуранти и дугогодишњи пријатељи, Курт Хендерсон и Стив Боландер, упознају Џона Милнера и Терија Филдса ("Жабу крастачу") у једном локалу.Упркос примању стипендије у вредности од 2.000 америчких долара, Курт не зна да ли жели да следећег јутра оде са Стивом на колеџ, на североистоку САД. Стив дозвољава Терију да позајми од њега, 1958. Шевролет Импала, за време његовог студирања .Стивова девојка Лори,а такође и Куртова сестра,је несигурна по питању Стивовог одласка. Курт, Стив и Лори иду на локалну игранку,док Тери и Милнер иду на крстарење. На путу до игранке, Курт угледа прелепу плавушу, у белом 1956. Форду. Пре него што нестане низ улицу, она каже "Волим те", а Курт жели очајнички да сазна ко је она...

Филм описује силовање жене и касније убиство њеног мужа кроз веома различите приче четири сведока, укључујући силоватеља те, преко медија, мртвог мушкарца. Приче су међусобно контрадикторне, што оставља гледаоцу да просуди која је од њих, ако иједна, тачна. Прича се развија у присећањима четири ликова - бандита Тађōмаруа, убијеног самураја, његове жене и безименог дрвосече - на догађаје који су се одвили једног послеподнева у лугу. Али то је исто тако присећање у присећању јер приче сведока разузданом становнику износе дрвосеча и свештеник док у разрушеној стражарници званој Рашомон чекају завршетак кишне олује.

„Бојеви метак“ је ратна драма Стенлија Кјубрика из 1987. заснована на роману Густава Хасфорда The Short-Timers. Енглески наслов филма се односи на врсту муниције коју користи пешадија, а чије оловно зрно је пресвучено бакарном кошуљицом. Први део филма приказује сурову обуку америчких маринаца, а затим се радња сели у Вијетнам где прати судбине јунака филма током урбане битке за Хју за време Вијетнамског рата. Егзистенцијална конфузија и тескоба почиње још у кампу за обучавање, а кулминира крвавим исходом прије одласка у Вијетнам.

Wealthy rancher Bick Benedict and dirt-poor cowboy Jett Rink both woo Leslie Lynnton, a beautiful young woman from Maryland who is new to Texas. She marries Benedict, but she is shocked by the racial bigotry of the White Texans against the local people of Mexican descent. Rink discovers oil on a small plot of land, and while he uses his vast, new wealth to buy all the land surrounding the Benedict ranch, the Benedict's disagreement over prejudice fuels conflict that runs across generations.

Усамљени безимени тридесетогодишњак (Едвард Нортон), запослен као кординатор за опозив у ауто-компанији, има проблема са несаницом коју покушава да реши на разне начине. У авиону упознаје Тајлера Дардена (Бред Пит), произвођача и продавца сапуна, са којим ће се спријатељити и основати удружење „Борилачки клуб“ које ће од простог малог друштва где људи после напорног дана долазе да се испразне постати тајни и добро организован анархистички покрет.

Jacek climbs into the taxi driven by Waldemar, tells him to drive to a remote location, then brutally strangles him, seemingly without motive.

Осуђен због силовања, Мекмарфи (Џ. Николсон) је пребачен у психијатријску болницу, где групна терапија болничарке Рачед (Л. Флечер) и велике дозе лекова, првенствено умирујућих средстава, одузимају пацијентима индивидуалност и сваку жељу да ишта промене. Мекмарфи се са тиме не мири и покушава да поведе побуну против строгих, често и бесмислених норми, но тиме долази у сукоб са Рачед и системом који она представља...

Једне хладне зимске вечери, батлер покушава да пробуди свог газду, бившег прослављеног бечког композитора, Антонија Салијерија. Неуспешно куцајући, он разваљује врата Салијеријеве спаваће собе и проналази га на поду, како крвари из ране на врату нанете ножем. Односи га у менталну установу где му је рана завијена, а свештеник следећег дана долази да га посети. Свештеник покушава да добије објашњење зашто је Салијери покушао сам себи да одузме живот и филм се враћа у прошлост, где Салијери говори о томе како је упознао Моцарта и постао болесно љубоморан на његов таленат.

Адриан Кронауер (Робин Вилијамс) је комичар који се читавог живота скрива иза штита који је створио око себе одајући слику непоколебљивог весељака. Пребачен је у Саигон, у ратом погођеном Вијетнаму, са задатаком да води војну радио станицу уз умерену дозу хумора не би ли развеселио уморне ратнике. У кратком року Адриан стиче велику популарност међу војницима, али не наилази на одобравање надређених којима се не свиђа његов – све само не војнички – приступ. Од војника па до генерала сви обожавају музику 1960-тих и овог врхунског забављача. Кронауер слободно време проводи упознавајући локално становништво, а проналази времена и за флерт са локалном лепотицом. Различите емоције које се гомилају у њему, присиљавају га да изађе из своје чауре и прикључи се стварности.

A group of Anglican nuns, led by Sister Clodagh, are sent to a mountain in the Himalayas. The climate in the region is hostile and the nuns are housed in an odd old palace. They work to establish a school and a hospital, but slowly their focus shifts. Sister Ruth falls for a government worker, Mr. Dean, and begins to question her vow of celibacy. As Sister Ruth obsesses over Mr. Dean, Sister Clodagh becomes immersed in her own memories of love.

Сви су незапослени у Ки-таековој породици. Они показују велико интересовање за богате и гламурозне Паркове, све док не постану протагонисти веома чудног и неочекиваног догађаја.

Widowed shopkeeper Cesira and her 13-year-old daughter Rosetta flee from the allied bombs in Rome during the second World War; they travel to the remote village where Cesira was born. During their journey and in the village and onward, the mother does everything she can to protect Rosetta. Meanwhile, a sensitive young intellectual, Michele, falls in love with Cesira.

На почетку филма видимо 14 поротника који су управо присуствовали суђењу једног дечака за убиство свог оца и на којима остаје одлука, да ли да га прогласе кривим или невиним. Од тих 14 поротника два бивају сувишна па на крају остаје 12, који се повлаче у собу за поротнике и који треба у неких пар сати да донесу одлуку о судбини младог дечака, кога само видимо на почетку филма. Сви седају за сто и решавају да прво гласају како би видели како је ко опредељен, тј. да ли мисле да је оптужени крив или невин. Једанаесторо од дванаест поротника гласа да је оптужени крив, осим једног који гласа да је дечак невин. Када га остали питају зашто сматра да је дечак невин, он одговара да он није сигуран да је он невин али да мисли да би најбоље и најпоштеније било, да мало попричају и продискутују пре него што донесу одлуку да овог дечака пошаљу на електричну столицу.