Срећни дани
6/19
Пуст попут пустиње, с поломљеним прозорима и разваљеним вратимана на оронулим кућама, и транвајима без путника, стоји Петербург у простору и непознатом времену. Поред тих домова и по тим улицама иде Он, човек без имена, без прошлости, сећања и пријатеља. Ретки људи које среће на улици називају га разним именима: за неке је Сергеј, за друге Петар, за треће Борја, за четврте… А он жели само једно, да нађе себи кров над главом и мало мира. Али и таква једноставна жеља показује се као недостижна.